|
 Pre kupovine bilo bi dobro znati ove činjenice:
1. Većinu modela radi ista kompanija
Zvuči neverovatno, međutim, većinu naočari za sunce poznatih marki radi italijanski proizvođač Luxottica, velika kompanija malo poznata među kupcima sunčanih naočari. Ray-Ban, Oakley, Bulgari, Prada i Dolce & Gabbana samo su neki od brendova koji se proizvode u fabrikama istog vlasnika. U Italiji se proizvodi oko 70 posto modela, a ostatak postrojenja nalazi se u SAD-u i Kini.
2. U velikom broju slučajeva ista kompanija i prodaje naočari
Luxottica poseduje i neke inostrane kompanije poput LensCraftersa, Pearke Visiona i Sunglass Huta, a može se reći da ponekad svi u lancu rade za istu firmu.
3. Poskupljenja su velika
Dok se cena stakala još i može nekako opravdati, pitanje je mogu li okviri skupih modela da vrede i po 100–200 dolara s obzirom na to da je reč o komadima plastike ili metala. Uzme li se u obzir da Luxottica ostvaruje bruto dobit od 64 centa za svaki dolar prodaje, odnosno 52 centa nakon odbijanja troškova prodaje i marketinga, jasno je da su cene previsoke.
4. Skuplje naočari nisu nužno bolje za oči
Skuplje naočari mogu imati bolji brend i dizajn, ali stakla naočara koje koštaju 100 i 300 dolara često će biti istog kvaliteta. Sama stakla koja štite od ultraljubičastih zraka nisu vrlo skupa.
5. Jeftine naočari za sunce iz apoteke nisu najgori izbor
Takve naočari odgovaraju većini ljudi u većini slučajeva. I takve naočare štite od svetla i većine UV zraka.
6. Dizajnerske naočare veliki su trošak
Ako se nose niz godina, skupe naočare i nisu tako skupe. A tu je i problem oštećenja ili gubljenja. Oni koji štede, umesto da svake godine kupuju naočare vredne 200 dolara, uz četiri posto kamata za 50 godina imaće 30.000 dolara.
|
